Nova godina i kalendari

Kalendari Doček Nove Godine

Slavljenje odlaska stare i početak nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni obrazac u skoro svim delovima sveta. U Zapadnom svetu slavljenje pada 31. decembra ali u različitim kulturama to su različiti datumi.

Najranije slavljenje Nove godine koje je zabeleženo je bilo u Mesopotamiji, pre oko 4.000 godina. Nova godina je počinjala sa Mladim mesecom koji je najbliži prolećnoj ravnodnevici – obično sredinom marta. Kod Asiraca, Egipćana, Feničana i Persijanaca je to bilo u vreme jesenje ravnodnevice, koja je danas 23. septembra. Kod starih Grka, Nova godina se povezivala sa zimskim solsticijem, koji pada oko 21. decembra. KodRimljana godina je počinjala sa 1. martom sve do oko 153 p.n.e. kada je prebačeno na 1. januar i to je usvojio i Cezar u svom kalendaru 46 p.n.e.

Tokom Srednjeg veka Nova godina se u mnogim zemljama Evrope slavila 25. marta. 1. Januar kao dan početka Nove godine je prihvaćen tek od 1582. godine sa uvođenjem reformisanog, Gregorijanskog crkvenog kalendara. Mnoge druge nacije su nastavile da koriste stari kalendar Julija Cezara i njihov kalendar se svakih 127 godina udaljava za po jedan dan od zvaničnog, da bi danas bio udaljen 13 dana. Zato se Nova godina „po starom“ slavi 13. januara.

Jevrejska Nova godina, zvana Rosh HaShanah, naziva se još i „praznik truba“. Počinje prvog dana meseca Tishri, koji pada između 6. septembra i 5. oktobra. Nikada ne pada u nedelju, sredu ili petak, kao ni u vreme punog Meseca. Slavlje traje 48 sati ali samo kao uvod u post i 10–dnevno pokajanje Yom Kippur.

Njihove godine se broje od mitskog nastanka Sveta, koji je bio 3761 p.n.e. (po našem kalendaru). Zato je sada kod njih 5764. godina.

Kineska Nova godina počinje između 20 januara i 19. februara (sa prvim mladim Mesecom u Novoj godini) i slavlje traje mesec dana, sa petardama i igrankama na ulicama. Njihov kalendar je jedna kombinacija lunarnog i solarnog kalendara. Lunarni ciklus traje oko 29,53 dana. Da bi stigli solarni kalendar, kao i svi koji imaju luni–solarne kalendare, Kinezi dodaju jedan dodatni mesec svakih nekoliko godina (7 godina u 19–godišnjem ciklusu). To je slično kao dodavanje ekstra dana u prestupnoj godini i zato im Nova godina ne pada u isti dan svake godine. Tradicionalno prave religiozne ceremonije u počast Nebu i Zemlji, bogovima domaćinstva i predaka.

Ove godine je u Kini godina Drvenog Zelenog Majmuna. (Prošla je bila crna ovca, a pre toga konja, pa zmije …) Drveni znači da je u pitanju jedan od pet yin–yang elemenata (metal, voda, drvo, vatra i zemlja). Majmun je jedna od 12 životinja u kalendaru i zajedno sa onih 5 elemenata čini jedan veliki ciklus. Oni su bili kompletni 1924 i 1983. godine. Ovo sada je 21. godina u ciklusu. Zato što je drvetu ekvivalentna zelena boja, ovo je i godina zelenog majmuna.

Novogodišnja noć počinje 22. januara, jer je tada početak mladog Meseca i to je prvi dan u kineskom lunarnom kalendaru. Prvi dan Godine Majmuna pada tek 4. februara 2004. Kinezi veruju da je prvi kralj Kine (ne i prvi vladar) bio Žuti kralj, koji je to postao 2697 p.n.e. Tako da 4. feb. počinje 4701. kineska godina.

U Japanu novogodišnja slavlja traju od 1–3 januara ali u nekim sredinama vreme proslava se poklapa sa kineskom Novom godinom. Ulazne kapije kuća su okićene slamom od pirinča da bi se odagnali zli duhovi. Ukrasi od paprati, pomorandži i jastoga simbolizuju sreću, napredak i dug život. U južnoj Indiji, Tamilska Nova godina je verska ceremonija koja počinje sa zimskim solsticijem. Počinje sa hodočašćima i kuvanjem ovog pirinča.

U Evropi se 1. januar, dan Hristovog obrezivanja, slavi relativno od skora – od VII veka. a zvanično je to počelo u Francuskoj tek 1563. u Holandiji 1575. u Firenci i Pizi 1749. i u Britaniji 1753.

U Nemačkoj je to bio dan Božića, 25. decembar, sve do XIII veka.

U Veneciji je sve do 1797. godina počinjala sa 1. martom. Isto je bilo i u Rusiji sve do kraja XV veka, kada je ruski car Petar Veliki početak godine premestio na 1. septembar. Tada je prihvaćeno i da se godine broje od početka Nove ere (rođenja Hrista), a ne kao do tada od nastanka Sveta 5508. godine.

Da još kažem svoje mišljenje o famoznoj „Srpskoj Novoj godini“. Čikam sve koji je onako divlje i sa žarom slave po kafanama i diskotekama širom zemlje, da objasne zašto je to srpska, zašto pravoslavna i zašto Nova godina.

Prvo: ta Nova godina je zapravo merena po kalendaru Gaja Julija Cezara, a i on ga je preuzeo od Egipćana, tako da ne vidim zašto bi to bila nekakva „naša“ nova godina. Mi smo prihvatili Gregorijanski kalendar kao Kraljevina SHS 1919. godine i ako je to neka referenca za pozivanje na srpstvo i tradiciju, onda OK. Samo mi neko treba da to objasni ali bez strasti.

Drugo: Nove godine se samo prigodno obeležavaju, a slavljenja po kafanama i u noćnim klubovima su produkt novog društva i potrošačkog mentaliteta, koji je zahvatio ne samo nesrećnu Srbiju, već i čitavu Evropu. (U Grčkoj, gde je pravoslavlje veoma jako i cenjeno, za „katoličku Novu godinu i „njihov“ Božić je daleko veća pomama i slavlje njego u vreme njihovih tradicionalnih datuma.) Svima koji se sećaju ili čitaju istoriju je poznato da je kićenje jelki paganski običaj i da čak ni sa Hrišćanstvom nema NIKAKVE veze, a kamoli sa Pravoslavljem.

Kada bi se gledalo po veri, svi pravi Pravoslavci bi trebalo da znaju da je naš najveći praznik zapravo Božić, a ne Nova godina. Itd.

Zna se da je revolucionarnu reformu kalendara napravio naš akademik i profesor Milutin Milanković iz Dalja, daleke 1923. godine i da je njegov kalendar najprecizniji u svetu. Iako su rešenje prihvatile sve pravoslavne crkve i to overile potpisima svojih patrijarha, on nikada nije zaživeo, čak ni kod nas.

Zašto je to tako, ostaje svakome da sam zaključi.

Kalendar

Početak (po Gregorijan.) Broj dana
u godini
Broj meseci
u godini
Primenjene korekcije
Asteška verska 260 20 od 13 dana
Asteška solarna 365 18 od 20 dana
+ 5 dana
Vavilonski 365.2467463 12 od po
29 ili 30 dana
Interkalarni mesec dodavan svakih 19 godina
Kineski 2637 BC 353 to 385 12 ili 13
od 29 ili 30 dana
Interkalarni mesec dodavan u skaldu sa komplikovanim pravilima.
Francuske Revolucije 22. sept 1792 AD 365.24225 12 od 30 dana
+ 5 ili 6 dana
Godine 3, 7 & 11 su prestupne.
Kalendar ukinut 14. godine.
Grečki Ortodoksni 365.24222 12 ukupno.
7 x 31, 4 x 30,
1 x 28 ili 29
Ako je godina deljiva sa 4 onda je prestupna.
Ako je godina deljiva sa 100 onda nije prestupna.
Ako je godina deljiva sa 900 i daje ostatak od 200 ili 600 onda je godina prestupna.
Gregorijanski Teorijski 1. jan 1 AD.In practice. 365.2425 12 ukupno.
7 x 31, 4 x 30,
1 x 28 ili 29
Ako je godina deljiva sa 4 onda je prestupna.
Ako je godina deljiva sa 100 onda nije prestupna.
Ako je godina deljiva sa 400 onda je prestupna.
Hebrejski 3761 BC 354
približno
12 ili 13
svaki od 29 ili 30
dana.
Ako je godina deljiva sa 19 i daje ostatak od 0, 3, 6, 8, 11, 14 ili 17, onda je godina prestupna i ima 13 meseci.
Hebrejski
Praznični
364 12 od 30 dana
+ 1 extra dan
u svakom kvart.
Nema korekcija.
Indijski 22. mart 79 AD 365.2425 12 ukupno
5 x 31
7 x 30
Ako je godina deljiva sa 4 onda je prestupna.
Ako je godina deljiva sa 100 onda nije prestupna.
Ako je godina deljiva sa 400 onda je prestupna.
Islamski
(Hidžra)
16 juli 622 AD 354.36 12 različitih
dužina.
Kalendar je baziran na prvom pojavljivanju mladog Meseca svakog meseca, pa je zato teško predvidljiv.
Julijanski 45 BC 365.25 12 ukupno.
7 x 31, 4 x 30,
1 x 28 ili 29
Ako je godina deljiva sa 4 onda je prestupna.
Majanski
Verski
12. avg 3113 BC 260 20 od 13 dana Nema korekcija
Majanski Solar 12. avg 3113 BC 365 18 od 20 dana
+ 5 extra dana
Nema korekcija
Rimski pribl. 750 BC Standard 355
Pribl. 366.25
12 ukupno.
1 x 28, 7 x 29,
4 x 31
Svaki mesec ima 28 ili 29 dana naizmenične godine.

Izvor: Astronomija, Autor: Dipl. ing. Drago I. Dragović