Novogodišnji simboli i običaji u našem regionu

Nova godina je jedan od retkih praznika koji obeležava doslovno ceo svet. Ipak, Novogodišnji običaji i simboli se razlikuju od kulture do kulture, od zemlje do zemlje…

U našem „mikrokosmosu“ tj. u našem regionu stvar je ista! Svaka zemlja i svaka nacija imaju svoje specifične novogodišnje simbole i običaje.

U nekim zemljama regiona gde je dominantan gregorijanski kalendar, praznično raspoloženje počinje znatno ranije a sami praznici se češće nazivaju Božićni nego Novogodišnji. Nova godina je, u tom smislu, samo jedan, svakako manje značajan praznik. Međutim, u zemljama sa značajnijim uticajem julijanskog kalendara (Srbija, Crna Gora, Makedonija i delom Bosna), Nova godina (ali ona po gregorijanskom kalendaru) je centralni događaj dok se praznično obeležavanje Božića, s obzirom da on dolazi kasnije, u većoj meri razlikuje od obeležavanja Nove godine. Tek da ne bude sve prosto, po julijanskom kalendaru, „još jedna“ Nova godina sleduje sedam dana nakon Božića.

Da razlike čine samo kalendari ovaj članak ne bi imao previše smisla. S obzirom da u regionu imamo čak i dominantno islamske zemlje i nacije, fokusiraćemo se na Novu godinu koja je svima bliska.

Jedan od osnovnih simbola Nove godine je božićno drvce – mora se tako reći obzirom da neki, poput nas, kite jelku a drugi kite bor, pa čak i smrču (smreku).

Takođe jedan od nezaobilaznih novogodišnjih simbola je dobri starac koji daruje decu. Iako je verovatno svakome ko čita ovaj članak, na vrhu jezika, „Deda Mraz“ – ne bismo smeli striktno tako da ga „krstimo“. Ni mi u Srbiji se još nismo „dogovorili“ da li je u pitanju Deda Mraz ili Božić Bata. Slovenci i Hrvati takođe imaju sličnu dilemu: Kod slovenaca se „spore“ Dedek Mraz i Božiček stim da Božiček „vodi“. Kod Hrvata je „mrtva trka“ između Djeda Mraza i Djeda Božićnjaka dok je kod nas Deda Mraz dominantniji od Božića Bate. Bugari su, reklo bi se, raskrstili sa komunističkom tradicijom te je, po svemu sudeći, Sovjetski uzor (Ded Moroz) sasvim zanemaren, a izvorni bugarski Dedo Koleda (Djado Koleda) je u potpunosti „rehabilitovan“.

Grci takođe imaju svog „dobrog starca“, a nazivaju ga Agios Vasilis. On takođe ima dugu gustu bradu ali, verovali ili ne, ona nije bela već izrazito crna! Osim toga, Agios Vasilis ne bi trebalo da ima problem sa gojaznošću već, naprotiv, visok je i prilično „ispošćen“.

Naime, ova golema razlika između „našeg“ i grčkog „dobrog starca“ dolazi otuda što je jedan proistekao iz lika sv. Nikole (Božić Bata, Božiček, Koledo…), a drugi, onaj grčki, iz lika sv. Vasilija. Deda Mraz, pak, proističe iz rusko-slovenskog paganskog božanstva Ded Moroza.

Ipak, nemilosrdnim uticajem globalizacije, vremenom, svi „dobri starci“ zajedno poprimiše lik zapadnjačkog uzora Santa Claus-a.

Sveti Nikola - katolik

Sveti Nikola – katolik

O rumunskom Moș Crăciun-u, albanskom Babagjyshi-u, turskom Baba Noelu i mađarskom Mikulašu pisaćemo neki naredni put. Tek, znajte da i tu ima značajnih razlika.

Ako su okićena jelka i Deda Mraz simboli Nove godine, obzirom da se toliko razlikuju u samo jednom regionu, zamislite samo razlike na interkontinentalnom nivou. Stoga, nemojte da se čudite ako čujete da u Venecueli Novu godinu dočekuju držeći putne torbe u rukama, u Japanu „obaveznim“ novogodišnjim seksom dok u Švedskoj deci poklone donosi koza umesto Deda Mraza.