Gde nastaju novogodišnji ukrasi?

Ukrašavanje jelke Doček Nove Godine

Unutar “Božićnog sela” nema snega, irvasa i vilenjaka, ali tamo se u 600 fabrika proizvodi 60% svih ukrasa za novogodišnje praznike na planeti. Ipak, nije reč o Laponiji nego o jednom kineskom gradu – Ivu (Yiwu).

Iako je oko božićnih i novogodišnjih praznika izgrađen mit o rumenim vilenjacima koji veseli i raspevani pakuju poklone, čak ni deca više ne veruju u njihovo postojanje. Ali stvarni život je još neverovatniji – dekoraciju, od svetala za jelke do kapa za Deda Mrazove, izrađuju uglavnom zaposleni koji rade po 12 časova dnevno za maksimum 380 evra mesečno.

Najgore od svega je što se čini da ovi radnici nisu baš sasvim sigurni šta su “božićni” praznici. Neki, poput 19-godišnjeg Veija, smatraju da je to “nešto poput kineske Nove godine za strance”. Ovaj mladić sa ocem po ceo dan radi u prašini, uglavnom crvene boje, zbog čega njegov otac (koji mu je kolega) nosi kapu Deda Mraza, da mu kosa ne bi pocrvenela. Dok proizvode ukrase, oni se trude da ne udišu prašinu i zbog svega navedenog ne planiraju da sledeće godine ne rade više ovaj posao.

“Božićno selo” su inače Ujedinjene nacije proglasile “najvećom tržnicom sitne robe na veliko” na svetu. Industrijska zona u ovom mestu izgrađena je po posebnom urbanističkom planu koji obuhvata pet različitih distrikta. U drugom distriktu nalazi se pomenuta “praznična” roba. To je veoma svetlucavi deo grada, ukrašen raznobojnim LED lampicama, plastičnim božićnim jelkama fluorescentnih boja i igračkama. Nekada su ovde na veliko kupovali vlasnici prodavnica i trgovačkih lanaca, međutim u poslednje vreme fabrikama ukrasa i igračaka veliku konkurenciju predstavljaju internet sajtovi za prodaju poput Alibabe. Na Alibabi na primer imate izbor od 1,4 miliona prazničnih ukrasa dok u Ivuu možete kupiti “samo” 400.000 ovih proizvoda.

Izvor: Gardijan / bif.rs