Da li postoji Deda Mraz?

Deda Mraz Doček Nove Godine

Ho, ho, ho! – reči su čuvenog čovečuljka u crvenom, koji je simbol zimskih radosti i praznika.

Bilo da se zove Deda Mraz, Božić Bata, sveti Nikola, Santa Klaus, Kris Kringl, Pjer Noel ili Joulupuki, svi znaju o kome se radi – puniji dekica sa sedom kosom i dugačkom bradom, obučen u crveno odelo sa belim krznom i naravno, džakom punim poklona.

Dolazi na sankama koje vuku irvasi, a u pratnji je svojih vernih pomagača – patuljaka.

Da li Deda Mraz stvarno postoji? To pitanje postavljeno je u jednoj anketi na Internetu, gde je čak 66 odsto posetilaca reklo da on zaista postoji i da širi duh Božića i Nove godine širom sveta. Bilo je samo 34 odsto onih koji su odgovorili negativno, verujući da je Deda Mraz ništa drugo do marketinška prevara. Znači, na osnovu ovih rezultata, Deda Mraz ipak postoji. Međutim, većina istoričara i eksperata za folklor veruje da ne postoje pouzdani podaci koji potvrđuju da je Deda Mraz ikada postojao kao čovek. Postoji nekoliko pretpostavki koje ukazuju na to da je njegova životna priča nastala po uzoru na neke paganske bogove koje je preuzela hrišćanska religija.

Dobar i pravedan

Po mišljenju dece, Deda Mraz ima mnoge dobre osobine. Neke od njih su naprosto neverovatne. On može da poseti milione domova, i to u toku samo jedne noći. On prati svako dete ponaosob tokom cele godine. Sve vidi i sve sazna – da li je ono bilo dobro, ili ne. On ima i magične moći; može da proizvede poklone za milione dece i da donese svakom detetu njegov poklon u toku jedne noći. Dobar je i pravedan; on odlučuje koje je dete bilo dobro i pravično ga nagrađuje. Ako dete nije bilo tako dobro – njega jednostavno zaobiđe, ili mu ostavi komadić uglja- nagrađuje lepo ponašanje, a kažnjava loše.

Deda Mraz nije uvek izgledao kao danas. Njegova pojava vuče poreklo od mnogih lokalnih mitova, ali najznačajniji u oblikovanju lika Deda Mraza je sveti Nikola, arhiepiskop iz Smirne u 4. veku, poznat po svojoj darežljivosti prema deci.

Posle protestantske reforme u 16. veku, proslavljanje katoličkih svetaca bilo je zabranjeno, pa je sveti Nikola počeo da se vezuje za božićne, a zatim i novogodišnje praznike. Kod pravoslavnih naroda, pa i kod nas, Deda Mraz postaje aktuelan tek posle Drugog svetskog rata.

U knjizi Klementa Mura iz 1824. Deda Mraz je prvi put predstavljen kao sedobradi starac u crvenoj bundi, a ilustracije su uradili Tomas Nast i Moris fon Svid. Ipak, konačni izgled ovog simpatičnog starca nastao je 1931. u reklamnoj kampanji „Koka-kole“. Hadon Sandblum tada je nacrtao Deda Mraza kakvog i danas znamo. A prate ga i mnoge legende. On živi negde na Severnom polu među večitim snegom i ledom, a vozi se u saonicama koje vuku leteći irvasi.

Deda Mraz je važan deo detinjstva. Roditelji uče svoju decu legendama o Deda Mrazu. To su divne priče koje govore o važnosti darežljivosti i deljenja, čak i ako su zasnovane na događajima koji se nikada nisu dogodili. Mala deca veruju u Deda Mraza. Ona se raduju dolasku Nove godine, s nestrpljenjem očekujući poklone koje će dobiti baš od deke obučenog u crveno.

Ove zime, zajedno sa decom uživajte u čaroliji koju donose priče o Deda Mrazu i u Novoj godini.